Život na planeti zavisi od energije. U isto vreme energija je dominantan uzrok klimatskih promena i čini oko 60% ukupne globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok se svetske potrebe za energijom konstantno povećavaju. Budući da će s porastom globalnog stanovništva potreba za energijom rasti, neophodno je uvesti mere koje bi dovele do smanjenja potrošnje energije, kao i mere kojima bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru, što znači odustajanje od fosilnih goriva, na kojima se zasniva globalna ekonomija današnjice.
Velika potrošnja
Prema istraživanju Elektroprivrede Srbije, domaćinstva u Srbiji troše 60% struje više od onih koji žive u EU. Evropski prosek potrošnje energije iznosi oko 250 kilovata, u Srbiji se taj prosek kreće oko 400 kilovata, a mogao bi da bude poboljšan primenom energetski efikasnih metoda u projektovanju i odgovarajućim izborom materijala kod novoprojektovanih zgrada.
Smatra se da su zgrade potrošači koji učestvuju sa oko 40% potrošnje energije.
Najviše energije gubi se preko fasade sa oko 30%, preko prozora i vrata oko 35%, potom sledi krov sa 25% i, na kraju, pod sa 15%. Glavni razlog ovako velikih energetskih gubitaka jesu loša ili nikakva izolacija objekata, neadekvatna stolarija i neodgovarajuće podne obloge. Procenjuje se da oko 400.000 kuća u Srbiji nema nikakvu termoizolaciju.
Prema mišljenju stručnjaka, izmenom goriva, izolacijom zgrada i ekonomičnijom potrošnjom godišnje bismo mogli da uštedimo čak trećinu državnog utroška energije, što se može meriti u milijardama evra
Energija iz održivih izvora
Agenda 2030 zalaže se za jeftino i dostupno snabdevanje i za povećanje onog dela električne energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora – vetra, sunca, vode, termalnih izvora, biomase i biogasa. Time se u proizvodnju električne energije uključuju lokalni proizvođači i mala i srednja preduzeća, obezbeđuju nova radna mesta i smanjuje zagađenje životne sredine i globalno zagrevanje, a cena električne energije postaje stabilnija.
